Сајам интересовања 2

Добродошли драги прваци! Пошто желимо да се наши нови другари осећају пријатно и прихваћено у својој новој школи,  ђачки парламент је 16. октобра ове школске године организовао други по реду Сајам интересовања. Овај догађај је окупио ученике виших разреда који се баве различитим ваннаставним и ваншколским активностима и вољни су да их промовишу и позову нове чланове да им се прудруже. Било је десет штандова: Еколошка дружина, Спортска секција, Драмска секција, Креативни кутак, рачуноводствена секција, КУД, Новинарска секција, Туристички техничари су презентовали своје ваннаставне активности, а кувари и посластичари су за све учеснике и госте спремили укусне залогаје. Новина у односу на прошлу годину био је штанд медијаторства и менторства, активности које су тек у плану за неки наредни период и засад се саставља тим заинтересованих ученика.

Прваци су имали прилику да чују звуке гитаре, да одиграју партију стоног тениса, послушају драмски монолог, али и прикупљају токене за свако тачно одговорено питање у вези са представљеним интересовањима ,што је највреднијима обезбедило пригодан поклон од стране школе.

У опуштеној атмосфери, ученици су се дружили и провели један пријатан час у школи. Надамо се да ће овај догађај допринети да се наши прваци прилагоде новој школској средини и пронађу активности којима би могли да се баве и квалитетно проведу своје слободно време.

This slideshow requires JavaScript.

Школски психолог, Санела Марковић

Posted in Новости, Oстали чланци | Leave a comment

Свемир је прави магнет и вечна инспирација за човека

ORION  Фото: Сазвежђе Орион (Милош Гагић)

Поводом обележавања Светске недеље свемира и недавно одржане Небеске шетње на паланчком корзоу, назване и Погледај у небо изнад облака, разговарали смо са господином Милошем  Гагићем из АД Космос из Новог Сада, једним од главних “криваца” за овај изузетни догађај.

ЕКО: Прво, какви су ваши утисци о протеклој вечери на паланачком корзоу?

Милош Гагић: Мислим да је било одлично. Било је много деце, то сам приметио и чини ми се да је већина први пут гледала кроз телескоп. Не знам само да ли је то довољно. За квалитетно посматрање потребно је време, да се око привикне. Онда тек уочи неке детаље. Брине ме више да ли су људи задовољни, да ли су видели Сатурн, површину Месеца, тј. да ли су сви видели. Са моје тачке гледишта  било је предивно.

ЕКО: Како коментаришете број посетилаца?

Милош Гагић: Велики број људи се окупио. Ја сам и колегама рекао да ми оволику гужву нисмо имали ни на Егзиту. Говорим о посети нашем штанду на фестивалу.  Мене то радује. То ми говори да људе привлачи свемир, а и да су наставници и ученици школе „Радивој Увалић“ добро урадили промоцију догађаја. Не могу да оценим колико је људи посматрало, али од 18:30, па негде до 22 часа било је људи крај телескопа.

ЕКО: Има ли нешто што бисте издвојили као посебан утисак?

Милош Гагић: Поред одличне посете, што је заиста оставило утисак на све колеге, ту су активности ученика који су учествовали у Небеској шетњи паланачким корзоом. Изложба слика, посластице и нарочито дечко са гитаром. Ово посматрање било је права шетња праћена лепом музиком.

 

ЕКО: Колико су по вашем мишљењу сазнања о свемиру и могућност његовог посматрања корисне, важне, за обичне грађане који се не баве науком?

Милош Гагић: Свемир је прави магнет и вечна инспирација за човека. Није резервисан само за научнике. Он припада и песницима, сликарима, романтичним типовима. Његова чудеса интересантна су свима. Када је човек први пут погледао у ноћно небо остао је опчињен. И даље гледа и даље истражује. Што више спознајемо космос, то нас више привлачи. Што се тиче обичних људи, којима наука није професија, за њих је то једноставно лепо и интересантно. Међутим, ова шетња паланачким козоом је права ствар ако је то вече кроз телескоп гледао неки будући научник, кога је то што је видео мотивисало да се бави науком. Не мислим само на астрономију. Астрономија има ту ширину да може да покрене и друге науке да заједно решавају одређена питања. Можда је јуче било будућих физичара и астрофизичара који треба да дају још пуно одговора о свемиру. Сигурно је било оних који се питају да ли има живота ван наше планете, али они морају да знају како настаје живот. Они ће вероватно бити биолози или хемичари. Убеђен сам да ће неко хтети да оде тамо и да већ размишља о превозном средству. Можда смо неког од њих покренули и заинтересовали да постане инжењер и конструктор. Када хоћемо да промовишемо науку уопште, најлакше је да то урадимо преко астрономије. Она може да обједини све остале науке и покаже стремљења човечанства и постави питања на које тек треба неко да одговори.

 

ЕКО: Зашто сте препознали да је важно да дођете на један овакав догађај са својом опремом?

Милош Гагић: Пројекат ВоБаНИСТА и јесте замишљен да са телескопима обиђемо што више места и пружимо могућност другима да посматрају кроз телескоп. Пре свега морам се захвалити Миљани Попадић и Милеви Јелић које су нас позвале, оне су главни „кривци“. Наравно, и другим наставницима и ученицима који су учествовали у припреми догађаја као и директору Томиславу Ђуретићу, који је цео догађај подржао. Ово је било прво посматрање са новом опремом. Мени је лично било важно јер сам одрастао у Бачкој Паланци, а и професору Душану Мрђи је Бачка Паланка у срцу, јер је ту завршио гимназију. Али и да није тако, важно је одазвати се у што више школа и места јер је то прилика да упознамо људе са нашим интересантним хобијем и поделимо са њима наш доживљај свемира.

 

ЕКО: Колико знамо, ви сте историчар. Како се десила љубав према астрономији?

Милош Гагић: Увек сам радио оно што сам волео. Историја је моја прва љубав. Волим је и дан-данас. Е сад, зашто сам је оставио? Јер се појавила страст прем другој, такође друштвеној дисциплини. Због страсти  према политици оставио сам своју прву љубав. Како сам се заинтересовао за астрономују, не знам ни сам. Она је нон-стоп била ту. 2003. године сам први пут гледао кроз телескоп. Те године је Марс био најближе Земљи и АДНОС (Астрономско друштво Нови Сад) је организовао јавно посматрање, слично као ми неко вече. Када сам погледао, остао сам одушевљен. Тада нисам знао како да набавим телескоп. Мислио сам да је то јако скупо. Онда сам чуо да има продавница у Суботици и видео да телескопи нису недоступни чак и за наше прилике. Наравно, одмах сам купио телескоп. Мислио сам да ће ме та жеља за посматрањем проћи. Међутим, та жеља за посматрањем космоса је изгледа као и сам космос. Нема краја. Сад када се друштво шали на мој рачун, каже да сам претерао као историчар, и да изучавам потписе од пре пар хиљада и милиона година. Јер када посматрамо галаксије и маглине, ми у ствари видимо како су оне изгледале у прошлости, у зависности од тога колико је светлости требало да дође до нас.

 

ЕКО: Ви сте један од носилаца пројекта Вобаниста. Наши суграђани слушали су о њему ових дана, читали на друштвеним мрежама. Можете ли нам нешто више рећи о циљевима овог пројекта?

Милош Гагић: VoBaNISTA je акроним од  “Vojvodina and Bács-Kiskun Night Sky as a Novel Touristic Attraction”.

Ноћно небо као нова туристичка атракција. ПМФ у Новом Саду и астрономска друштва отворили су сарадњу са опсерваторијом у Баји, у области Бачка Кишкун, у промоцији и очувању ноћног неба као нове туристичке атракције. Све више земаља у Европи има проблем са светлосним загађењем. Од превелике количине светлости многи људи у Европи више не виде ноћно небо. Осим утицаја на здравље људи, та светлост смета да бацимо поглед на планете и звезде. Ми у Србији  још увек можемо да видимо Млечни пут и имамо квалитетно небо у неким областима. Те области су око резервата природе, националних паркова. Идеја је да те области очувамо и представимо као нову туристичку атракцију. Наиме, ове области, области са тамним небом, све више привлаче туристе, а има их све мање. На жалост, ситуација се и код нас погоршава и потребно је у скорије време гласније апеловати на овај проблем. Овај пројекат подржан је од ЕУ и ми смо добили опрему коју сте могли да видите и у Бачкој Паланци.

 

ЕКО: Видите ли простор за даљу сарадњу са нашом школом? За неку нову заједничку активност?

Милош Гагић: Наравно да постоји простор. Да сте нас само видели након дешавања, кад смо сели на пиће. Кад смо пустили машти на вољу. Заиста смо се нашли као људи са пуно идеја. Неке од њих су реалне и брзо оствариве. Сигурно је да ово неће бити једино и последње посматрање кроз телескопе у Бачкој Паланци. Није било ни прво. Морам да кажем да је Јанко Мравик већ радио пуно на томе, а и АД Универзум из Бачке Паланке је део овог пројекта.

 

ЕКО: Постоји ли нека порука коју бисте послали у далека сазвежђа?

Милош Гагић: Војаџер летилица је напустила Сунчев систем и са собом носи поруку на свим језицима света. Моја размишљања су следећа. Ја сам убеђен да постоји живот изван наше планете. У неком облику. Лично мислим да ћемо тешко успети да ступимо у контакт са неком цивилизацијом. То су огромне раздаљине које ми често не можемо ни да замислимо. До најближе звезде нам треба 1000 година са технологијом коју сада имамо. Али највећи страх бих осетио да смо у том простору међу милијардама галаксија са милијардама звезда, ми једини који то разумемо.

За ЕКО, Ивана Танкосић, 4-2

 

 

 

 

 

Posted in Интервјуи | Leave a comment

Заљубљени тинејџер

Ах, та љубав. Има стручњака који су се одважили да дефинишу ову емоцију и јасно јој одреде ивице, ћошкове, боју и остале карактеристике, али ја знам да је то једна потпуно индивидуална стварчица и не може нико да ми каже „ То није љубав!“ ако ја осећам да јесте. Мислим да би се већина тинејџера сложила у овоме са мном. Добро је знати, за почетак, како размишља просечан тинејџер о овој теми. Заправо, он не размишља. Њему не требају дефиниције , мудрости, савети, дебате и филозофирања. Њему је потребно да родитељи без даљњег прихвате да је у питању љубав, а то је једна велика животна ствар, сложићемо се сви.

download (16)

Романтични односи су у адолесценцији јако важни јер задовољавају једну од базичних људских потреба а то је потреба за припадањем. Такође, доприносе развоју идентитета младих особа, утичу на развој самопоуздања, уче их социјалним вештинама, извор су духовних и телесних задовољстава, а у случају неузвраћене љубави имају важну улогу развитка фрустрационе толеранције.

Прва, али највероватније и свака друга љубав вашег тинејџера биће за њега велика као Хималаји и ви ћете хтети да га утешите тако што ћете рећи: „ То ти се сад тако чини, а то је у ствари једна тривијалност, ситница којој ћеш се смејати за који годину“ Ово је још блага, одмерена варијанта. Грубља и чешћа варијанта “ Шта ти знаш шта је љубав у тим годинама“. Ауч, то тако јако боли. Фаталност коју они каче свакој љубави је нешто што је карактеристика већине адолесцентних романтичних осећања и умањивањем значаја тих емоција губите њихово поверење, а они имају осећај да губе ваше разумевање и онда крећу проблеми и удаљавање. Наравно да нећете подгревати тезу да је ствар судбинска, али сложите се да је непоновљива, да свака та веза емотивно формира вашег тинејџера и треба је озбиљно схватити, искористити драгоцену прилику да будете присутни у том дешавању.

images (27)

Много слушати , а мало причати- права је девиза. Показати интересовање за осећања, дешавања, за саму особу која је објект љубави, за начин на који комуницирају, за врсту и ниво везе. Све то треба да буде природно отварање душе а не полицијско испитивање осуђеника под рефлекторима. Причали смо у претходним текстовима о активном слушању, које у овој теми посебно корисно. Избегавајте да дајете савете осим ако тинејџер тражи или процените да се налази у некој опасној ситуацији. Ако дајете савет нагласите да је то ваше виђење ствари, активирајте развој њихових личних видика, идеологија и вредности. „Како ти замишљаш праву особу?“ „Шта мислиш због чега се осећаш тако поред њега/ње?“ Ако је комуникација пре овог „грома из ведрог неба“ била добра, не би требало да буде тешко водити овакве разговоре. Ако није, никад није касно да почнете. Један тата који је дошао због ћерке која је попустила у школи, на мој предлог да разговарају о момку, рекао је:“ Добро то, али прво школа, мора да реши те оцене.“ Шта је ту прво, а шта друго? Попуштање у школи је било последица заљубљености, наравно, стога се не можемо бавити уклањањем симптома, а да игноришемо узрок.

Добро је док је „момак из села и добре породице“, а шта се дешава уколико се противите вези? Сматрате да то није права особа за вашег тинејџера из различитих разлога и желите да прекинете то моментално? Причате најгоре о тој особи, браните виђања, контролишете контакте….Решили сте да ствар узмете у своје руке, међутим, не иде то тако. Овакви потези ће највероватније још више да зближе пар, забрањена љубав ће добити додатну сласт а ви ћете изгубити сваку коминикацију са вашим дететом и добити још гомилу проблема који ће се низати. У оваквим ситуацијама треба посебно опрезно и вешто комуницирати, уколико су ваше сумње оправдане и потпуно реалне (добро се запитајте да није случајно синдром- Нико није довољно добар…), потребно је индиректно ставити до знања тинејџеру да греши, довести до самоспознаје и навести на праву одлуку. Не можете уместо њих, могу уз вас или без вас.

Проблеми данашњих тинејџера слични су проблемима које смо ми имали у њиховим годинама, али постоје и неке специфичности на које би требало обратити пажњу. Интернет. Инстаграм. Императив да буду савршени каквим се представљају на својим профилима спречава их да буду рањиви, да се предају другом бићу, што заправо и јесте суштина љубави. Тај хендикеп који велики број тинејџера има прави проблем у старту. Два млада бића која се свиђају једно другоме месецима не могу да створе везу јер се плаше да покажу слабост. Онда се врте у потпуно непотребном и исцрпљујућем кругу званом: Иди ми, дођи ми.

Тај исти интернет мења начин на који они комуницирају, пуно је лажног представљања, искривљених порука, гласина, обмана јер је контакт махом виртуелан, индиректан, посредан. Нико не зна ништа , а сви знају сваког. Они јако добро знају да искритикују ту исту сцену, а сами су део ње и не престају да глуме. Када се нађу у директној комуникацији, они су у конфликту- бити прави ја или наставити причу виртуелног ја?

images (28)

Ако успеју да превазиђу проблеме у комуникацији и створе везу, могу да се јаве друге муке: проблем љубоморе и посесивности, конфликт: сигурност или слобода, пасивно-зависне везе, емоционално насиље у вези,…Ако сте упућени у дешавања и комуницирате са дететом можете му помоћи да реши ове проблеме или га упутити психологу да потражи стручну помоћ.

Посебан проблем се јавља код раскида везе. Просечан тинејџер генерално трагичније схвата раскид од зреле одрасле особе. Они прилично пуно улажу у везу, она постаје стожер њиховог света и када се то сруши имају осаћај да немају за шта да се ухвате. Посебан проблем се јавља код младих који немају нека специфична интересовања, хобије и животне циљеве. Због тога је управо кључна подршка родитеља. Искрена, топла и сигурна подршка без очитавања лекција типа:“ Јесам ти рекла да није за тебе“ или тешења типа: “Није то ништа, шта те све чека у животу“ Просто, срце је сломљено и јако боли, хоћете ли га даље ломити језиком неслушања и неприхватања или ћете помоћи да се састави? Тинејџери са лабилном личношћу су склони да постану депресивни због раскида везе од свега месец дана. Раскид може да буде толико снажан атак на самопоштоваање да код неких може да изазове чак и суицидалност. У питању је снажан осећај губитка а они немају развијене механизме за борбу против таквог стреса, поготово ако је у питању први пут. Будите на располагању за разговор, слушајте, интересујте се за њихова осећања, проводите више времена заједно, подстакните их на различите активности које ће им подићи енергију , али дозволите и да тугују, тугујте заједно са њима, сваки губитак треба време за туговање, не можете прећи преко тога као да се ништа није десило.

download (18)         download (19)

О љубави се не може причати а да се не осврне на сексуални аспект романтичних односа. Сексуално васпитање би требало да буде део свакодневног васпитања, природни наставак једног здравог односа поверења. Истраживања нажалост показују да се млади највише информишу о сексу из прича са вршњацима или из медија, док је код куће то још увек за већину породица табу тема. Не би требало избегавати причу о сексу, колико год непријатна она била. Неки родитељи купе детету књигу на ту тему и само оставе у собу. Ок, имаће проверене информације, али суштина је у интеракцији, двосмерној комуникацији, осећању међусобног поверења и разумевања, топлом и искреном односу родитеља и детета. Суштина је да не постоје забрањене теме и да је породица сигурна лука, уточиште, једини ослонац на који можеш увек рачунати.

Код девојчица је посебно значајан проблем првог сексуалног односа, честе су дилеме око тога када је право време. Иако физиолошки сасвим зреле, оне су емотивно доста дуго незреле за сексуални однос, чак и у средњој школи. Међутим, потпуно је индивидуално када ће доћи прави моменат, али је сасвим сигурно да би то требало да буде из љубави. Први сексуални однос може да утиче на будуће понашање и ставове према сексу и романтичним односима уопште и зато је битно да то буде пријатно искуство са особом према којој се осећа наклоност. На родитељима (обично мајци ако је у питању женско дете и обрнуто), јесте да укаже на све то, као и на начине заштите и психичке припреме за тај корак у вези. Онда губитак невиности неће бити шок, срамота, неверица и грозота. Да ли заиста желите да се ваш тинејџер осећа као да је учинио нешто зло или желите да пошаљете поруку да је секс саставни, интимни али потпуно природни део љубавног односа?

Да ли је уопште могуће ставити тачку на овакву тему? Љубав је једна бескрајна прича која има лепа и ружна поглавља, странице које бисте најрадије искидали, феноменалне наслове, незаборавне хиперболе, предуге реченице и оне које никад нисте изговорили, а требало је…Причајте својој деци о својим љубавима, препоручите добар роман или књигу љубавне поезије, научите их да изразе емоције на различите начине, дајте позитиван пример брачне љубави, помозите им да се снађу у овом збуњујућем лавиринту и да уживају у плодовима овог узвишеног осећања.

download (17)

Санела Марковић, школски психолог

 

Posted in БИТИ РОДИТЕЉ ТИНЕЈЏЕРА, Oстали чланци | Leave a comment

Тинејџери и дроге

Кладим се да сте један од оних родитеља који мисле да њихово дете не би никад ушло у свет дрога, али ево вас, читате овај чланак, дакле-свесни сте да је важно бити увек корак испред и имати праву и аргументовану информацију ако до немиле ситуације ипак, неким случајем, дође.

Наша деца живе у времену када је један џоинт свега неких 400 динара далеко од њих, када млади верују да постоје лаке дроге и када се апатија и пасивност могу сећи у ваздуху. У таквој атмосфери млади лако посегну за лаким и брзим начинима доласка до доброг расположења. Инстант радост. Императив да увек морамо бити позитивни намеће инстант решење у виду цигарете, таблете или праха…

images (4) images

Нажалост, тако стоје ствари и не мора постојати ниједан други ризичан фактор да би дете одлучило да проба психоактивну супстанцу. Ако притом постоји још и притисак вршњака, емоционални проблеми, психичка лабилност, слаб карактер, фрустрациона нетолеранција, отуђеност од породице, недостатак подршке и слични услови, ствара се погодно тло за развитак зависности.

Битан фактор могу бити и сами родитељи као и њихов став према цигаретама, алкохолу или таблетама за смирење. Није то исто, рећи ће многи. Тачно је да су то легалне супстанце и да их не можемо назвати дрогама, иако изазивају бројне негативне последице. Међутим, или јеси или ниси ЗА психоактивне супстанце, сасвим је једноставно. Порука коју шаљемо својој деци јесте: не можеш сам, треба ти нешто споља да те смири, орасположи и доведе до циља.

Коју поруку онда треба да пошаљемо? Сва осећања су природна и не можемо очекивати да увек будемо срећни и пуни енергије. У реду је бити тужан понекад. У реду је бити љут понекад. Изрази емоцију на прихватљив начин и гурај даље до неке нове, праве, само твоје радости. Можеш ти то.

Друге превентивне мере су редовно праћење понашања детета: какав је успех у школи, како и са ким проводи своје слободно време, како се осећа, има ли неки проблем. Разговарајте са дететом и понудите помоћ и подршку у решавању проблема, пре него што они крену сами да их решавају на погрешан начин. „ Када сам узео спид имао сам 100 проблема, а када је прошло дејство имао сам их 200.“

Подстакните дете на квалитетно провођење слободног времена, што личним примером, што примером друге деце која у спорту, уметности или нечем трећем проналазе свој мир и своје усхићење. Толико је безбедних начина за добар провод, зашто би ризиковали своје здравље на овај начин? Природна радост се не може мерити са вештачки изазваном, упркос чињеници да је вишеструко слабија. Креирати дешавање, бити потпуно свестан тренутка, доживети га свим својим чулима, памтити га јасно и дуго, то је оно право. Реално.

images (2) download (3)

Разговор и прича о самим дрогама треба да иде у смеру искреног, јасног и комплетног информисања, без фокусирања на застрашивању, док се пријатни доживљаји ( који заправо и јесу замка) изостављају. Овакав приступ изазива сумњу према негативним последицама употребе дрога и ствара контра-ефекат. Пробајте приступ ЗА и ПРОТИВ ( нпр. Шта мислиш да ли је опасно једном пробати дрогу?) и спремите добре аргументе и контра-аргументе. Наравно да нећете прихватити опцију ЗА , али самим тим што дајете избор и дозвољавате изношење сопственог мишљења стичете њихово поверење и у таквој атмосфери ће ваши контра- аргументи оставити утисак и имати значајан ефекат.

Водите рачуна да дете буде упознато са врстама, дејством и дуготрајним последицама коришћења психоактивних супстанци у школи, на предавањима или кроз многобројне брошуре. Што више информација буду имали, мања је вероватноћа да ће се упуштати у ризик. Изаберите информације које се не базирају само на здравственом ризику , јер тинејџерима здравље углавном није у врху хијерархије вредности, поготово ако дотад нису имали значајних здравствених потешкоћа.

Како препознати да дете узима дрогу? Иако није сасвим једноставно јер се многи од симптома могу јавити и као пратиоци пубертета, постоје нека сумњива понашања. То могу бити изненадне промене расположења( од депресивности до напада гнева), губитак интересовања за школу, пријатеље, хобије, губитак апетита, проблеми са спавањем( периоди поспаности или несанице), повећани захтеви за џепарцем или нестанак новца и вредних ствари из куће. Неуобичајени мирис одеће, трагови употребе у соби( таблета, џоинт или чак шприц)

scream-1819736_960_720-360x240images (1)

И шта сад? Важно је савладати првобитни шок и не реаговати импулсивно. Најпре треба да проверите сумњу тако што ћете попричати са брачним партнером, одељенским старешином и наравно са својим дететом. Поставите му директно питање, без агресије и претњи. Морате бити спремни на негирање, у том случају немојте дужити расправу већ захтевајте  тестирање на дрогу, да бисте се смирили и били сигурни да ли дете говори истину.

Уколико дете призна или је ухваћено на делу, најпре треба да разговарате о разлозима и да се интересујете за дететова осећања и опште стање. Распитајте се од када то траје, колико је учестало, коју врсту дроге је узимало. Дајте до знања да сте спремни да помогнете да превазиђе проблем, покажите бригу и љубав уместо пуке осуде и разочарања, колико год тешко то било. Идите заједно до психолога или саветовалишта.

download (5)

Казна коју ћете дати треба да буде пажљиво бирана јер често родитељи гурају дете у још лошије емотивно стање, отуђењем од свих и сваког, одузимањем свих облика дружења и комуницирања. Појачана контрола ће у већини ситуација бити сасвим довољна казна. Фокус треба да буде на јачању односа са дететом, отклањању узрока и успостављању јасних правила понашања. У тежем случају биће потребна здравствена подршка и пуно времена и стрпљења да би дошло до излечења. Породица је кључан фактор подршке у терапијском процесу јер младом зависнику је прекопотребно да родитељи верују у њега и његову снагу и моћ да изађе из тог зачараног круга.

психолог, Санела Марковић

Posted in БИТИ РОДИТЕЉ ТИНЕЈЏЕРА, Oстали чланци | Leave a comment

Адаптација првака

knj

„Уписао је шта је хтео, али сада му се не допада.“

„Овај смер је претежак за њу, прећи ће у другу школу.“

„То му није била прва жеља, пробао је али не иде..“

„Одједном ређа слабе оцене, не знам шта се с њом дешава.”

„Не уме да се уклопи у друштво“

„Свађа се са професорима, сви су му криви“

Ово су најчешће реченице које родитељи наших првака изговарају када дођу да се пожале на проблем адаптације њихове деце на нову школску средину.

Проблем адаптације је ретко једнодимензионалан, то је низ потешкоћа које се преплићу и удружују, а онда у једном тренутку ескалирају и просто провоцирају потребу за променом. Природно је и зрело променити нешто када наиђемо на препреку, јер сама се највероватније неће склонити с пута, али врло често срљамо у радикалне промене, скрећемо с пута или одустајемо од пута, пре него што уопште покушамо да учинимо нешто да  бисмо је  прескочили и наставили својим путем даље. Конкретно, ако ваше дете показује понашање које личи на проблем адаптације, најпре активирајте све снаге детета, породице и школе уместо да исхитрено реагујете и решите да моментално потпишете исписницу. Као и већина проблема у животу и овај се решава у неколико ситних али сигурних корака, полако и поступно, без наглих одлука.

Свака промена у животу детета јесте потенцијално стресна ситуација и зато је сасвим природно очекивати одређене проблеме у учењу, дружењу и понашању када дете пређе из основне у средњу школу. Врло је важно како се родитељи поставе према тој промени на самом старту, какав ће јој предзнак дати: плус или минус. Промена не значи нужно нешто лоше и зато излистајте лепе стране овог искуства пре него што се деси, разговарајте о дететовим очекивањима, уверењима, осећањима, сетите се својих искустава, представите то као природну фазу коју сви доживљавају и преживљавају.

Важно је посматрати дете пажљивије у том периоду, водити рачуна да ли дете успешно савладава нове захтеве који се пред њега постављају. Уколико видите да их само решава, с муком али успешно, похвалите труд и сналажљивост, немојте жалити своје дете што мора да се мучи и правити проблем тамо где га нема. Ваше дете је само научило битну лекцију: некад морамо да истрпимо непријатност и потешкоће да би нам било боље и да бисмо се изборили за своју позицију.

Међутим, уколико приметите да му је потребна помоћ и да заиста не може само, најпре разговарајте да откријете прави проблем. Већ видим како неки од вас журе да реше проблем уместо детета тако што ће, например, одјурити у школу и тражити разговор са проблематичним наставником. Успорићемо мало овде. Ваше дете има потенцијал да се само избори са препреком. Ваља увек поћи од овакве позитивне претпоставке све док се не докаже супротно. Можда му је само потребна мала подршка са стране. Охрабрите га, потребну му је да осети да ви  верујете у њега, да би само веровало у себе. Заједнички осмислите стратегију превазилажења препреке, послужите се психолошком литературом, пратите свој заједнички  пројекат,вреднујте га, мењајте по потреби. Ово је јако важан корак, уколико га прескочите, пропустили сте шансу да ваше дете развија вештину фрустрационе толеранције која ће му у животу затребати барем једно хиљаду пута. Шта то значи бити фрустрационо толерантан? Препрека ће бити много а они ће бити спремни да их сами превазиђу тражећи решења уместо да падну, клону, бесне и одустану или се чак потпуно обесхрабре. Биће толерантни на фрустрацију. Схватиће и прихватиће да је фрустрација део живота, да није лако али је решиво и да је потребно бити довољно јак и способан да би се реаговало на адекватан начин. Дете тако сазрева у психички стабилну особу која преузима одховорност за своје поступке, а не у пасивно зависну личност која очекује од других (најпре родитеља) да одлучују уместо ње и решавају њене животне проблеме.

Дакле, проблем не решавате ви, већ ваше дете, уз вашу помоћ.

Који су то могући проблеми?

-Неразвијене радне навике.

Овде је проблем у недостатку разрађених метода учења, кампањско учење и неозбиљан приступ школским обавезама који се можда у претходној школи толерисао или је ученик успевао на „памет“ или „добро памћење“ да добије добре оцене. Насупрот томе, сада се можда захтева озбиљнији приступ, већи труд за савладавање стручних предмета, а критеријуми су строжији самим тим што је у питању виши степен образовања. Навике није лако мењати, али је итекако могуће, уз труд, жељу и подршку.

-Недостатак мотивације

Тренутни недостатак мотивације може да се јави ако дете није уписало шта жели па је у старту разочарано и не жели чак ни да да шансу школи или одређеном профилу. Овде је потребно тражити позитивне стране, развијати позитиван став према школи на различите начине нпр кроз ваншколске активности, детаљније упознавање школе ,зближавање са друговима из разреда, наставницима итд. Могућ узрок недостатка мотивације је и неки тренутни догађај који обузима сву пажњу детета нпр болест, развод, смрт блиске особе,…Тада не можемо ни очекивати лаку адаптацију, али је важно и да се дете не ослободи у потпуности од свих обавеза јер то може водити у депресивне мисли. Дете треба време, свој темпо и пуно подршке у овом случају. Недостатак мотивације може да буде и хроничан, када дете има неке друге приоритете у животу као например спорт, рад, хоби,…Потребно је помоћи детету да сагледа важност школовања у перспективи будућности.

-Лоша породична клима

Недостатак емотивне подршке у породици може бити узрок неприлагођености. Породица је уточиште, а ако уточиша нема дете је изгубљено и сувише слабо да се бори са проблемима. Овај проблем захтева дуготрајније и свестраније ангажовање свих чланова породице.

-Превише промена у животу детета

Бескрајни низ истовремених промена такође отежава овај процес. Треба задржати рутине колико год је могуће, задржати познате групе нпр. спортске, вршњачке, оне које су референтне, односно обезбеђују потребан осећај припадности и сигурности. Немојте планирати друге промене у то време, једна промена је доста.

-Притисак вршњака

Може се врло лако десити и промена става према школи због притиска вршњака (није кул бити одличан, ин је бежати са часова и сл.) Овде је у питању слаб карактер детета и снажна, а незадовољена потреба за прихватањем околине. Детету треба помоћи да се одупре притисцима и следи сопствене идеале. Ин је имати сопствено Ја.

-Неприлагођено дете

Дете може једноставно да одскаче из социјалне околине, да се не уклапа  ни у једну групу из разних разлога. То може бити проблем који се вуче још из основне школе. Овакви проблеми се чешће одражавају на социјализацију него на оцене. Уколико проблеми нису неуротске природе, довољно је да дете охрабримо да буде оно што јесте, али и да сасвим сигурно може да пронађе сродну душу у новој средини, уколико се потруди.

-Дете очекује да се школа прилагоди њему

Дете треба да се прилагоди школи, а не обрнуто. То не могу да схвате егоцентрична, презаштићена деца, попустљивог васпитања, са такозваним спољашњим локусом контроле( други су криви за све што не ваља). Овакво понашање неретко је одраз родитељског става и због тога је у овом случају родитељ обично несвестан проблема.

-Непотпуна адаптација

Може се десити да су оцене добре, а  уклапање у друштво проблем или обрнуто. Овде лежи потенцијал јер једно може бити мотиватор за друго. У помоћ позовите реченице типа „Ако желиш да останеш са тим друштвом биће потребно да завршиш разред са позитивним оценама“ или „Пробај да се уклопиш у друштво тако што ћеш им помоћи да уче“

Уочили сте проблем, подржали дете у борби са проблемом, али ништа се значајно не мења? У том случају крећемо корак даље, тражимо сарадника унутар школе. Прва особа која вам стоји на располагању јесте одељенски старешина. Разговор са одељенским старешином вам може обезбедити вишестрани поглед на проблем и заједнички ћете сложити слагалицу. Оно што се дешава у школи и оно што се дешава у кући врло често има мало додирних тачака јер се дете просто прилагођава на различит начин различитим срединама. У неким случајевима ова сарадња ће бити довољна- ојачали сте снаге, укључили школу као савезника, а не као непријатеља који даје санкције, не знајући шта се крије иза одређеног понашања. То много значи. Дете осећа да није само, осећа се сигурније јер има двојаку подршку, схвата да је још некоме стало, да је борба заједничка. Очекивања више људи могу бити стимулативна.

Када приметите да проблем почиње да омета дете у свакодневном функционисању, утиче на расположење, навике, сан, апетит, здравље и слично, то је знак да би требало активирати педагошко- психолошку службу школе. Саветодавни рад ће понекад бити потребан само детету, а понекад и самим родитељима. Овај корак подразумева мало дужи, континуиран процес, промене се не могу очекивати преко ноћи. Често питање јесте колико дуго чекати? Универзални одговор не постоји јер је у питању индивидуални приступ, али треба знати да је сасвим природно да процес адаптације траје неколико месеци (3 до 6), а понекад и читаву годину. Важно је да се реагује на време и важно је знати да исписивање из школе јесте тек крајња солуција, када исцрпимо све снаге и могућности, а резултата нема.

Ако хоћемо да одредимо тачан тренутак када можемо рећи- прилагођавање је готово, онда је то време када ученик за школу може да каже “Моја школа“, за разредног старешину “Моја разредна“ итд. Дакле, идентификација ученика са школом и разредом као групом је оно што очекујемо, али резултати попут редовног похађања наставе, школског успеха у складу са могућностима детета и адекватне социјализације је оно што нам је дефинитивни показатељ успешне и комплетне адаптације.

уч      осмех

школски психолог: Санела Марковић

Posted in БИТИ РОДИТЕЉ ТИНЕЈЏЕРА, Oстали чланци | Leave a comment

Пет хиљада корака у борби против мрзовоље

48417181_2019020428176350_1884172173883473920_n

Мрско ти је да идеш у школу. Мрско ти је да одеш до радње. Мрско ти је да прочиташ књигу, средиш собу, обришеш прашину, чуваш брата. Мрско ти је да одеш на пиће са друштвом јер пада снег и хладно је.

“Он то воли да ради њему је лако” – честа реченица коју користимо као изговор. Али није све тако како се чини. Исте те ствари мрске су и нама: фитнес тренере да одрже тренинг, маму да скува ручак, професоре да прегледају контролни, васпитачице да чувају децу, мене да одем на трчање,…

Да би таква мрзивоља ишчезла, потребно је победити сам себе, а то значи започети оно што имаш на уму, мотивисати се и мислити на крајњи резултат. Многи људи кажу да је најтеже почети , што и јесте истина. Али када започнеш неку радњу и посветиш се томе у потпуности, на крају ћеш бити задовољан сам са собом и осећаћеш се више вредним.

Психичке, духовне и физичке способности су једна нераскидива и јака веза. Научници и психолози тврде да је за човека потребно да у току дана направи најмање 5.000 корака, што је приближно 4км. Физичком активношћу, као што већина вас зна, повећавамо хормон среће – ендорфин, а што смо срећнији то смо бољи према другим људима. И себи. Када си срећан, волиш себе. А волети друге не можемо уколико не волимо и сами себе.

Децембар је и ближи се крај 2018. године. Ово је прилика да на папир ставиш све шта би променио у новој 2019. години и да додаш једну битну ставку: НАПРАВИТИ 5.000 КОРАКА НА ДАН. И бити срећан, нипошто мрзовољан.

Ана Вјештица

Posted in Упознај себе!, Oстали чланци | Leave a comment

О ХИВ инфекцији из два угла

Ученици наше школе били су у прилици да слушају предавања на тему ХИВ-а и АИДС-а у два наврата, једном из угла доктора у организацији Црвеног Крста             (30.11.2018), а други пут из угла вршњака, члана Омладинског клуба Бачка Паланка (04.12. 2018).

IMG-b95f875aef7d4376e63c66d6ded363ba-V

Сталоженим, сигурним и охрабрујућим гласом доктор је објашњавао разлику између вируса и саме болести, која може али и не мора да се развије у организму након заразе. Кроз видео клип детаљно је описана процедура тестирања на присуство вируса коју је потребно да уради особа која сумња да је заражена.  То је неопходно да се уради након тзв периода прозора(6-8 недеља) јер се за то време формирају антитела у организму који се тестовима откривају. Лекар- саветник ће , уз потпуну анонимност, особи пружити неопходне информације и подршку у случају да је тест позитиван.

20181204_083923

Доминантним, наметљивим и застрашивачким гласом млади Стефан је питао ученике да ли и колико причају о овој теми са члановима породице, пријатељима и наставницима, поделио им папириће да поставе питање у вези са темом, преслишао њихово знање о начинима преношења, контрацептивним средствима и полно преносивим болестима. Показао им је застрашујуће слике последица које оставља овај вирус и тражио од њих да извагају шта је теже: Стиснути зубе и понос па тражити тај фамозни кондом у апотеци или трпети овакве последице цео живот?

Доктор је рекао да Бачка Паланка има 20 регистрованих особа које су заражене хив-ом и да не треба помислити да се то дешава само другима и само негде другде. Стефан је рекао да вирус не бира пол, доб ни било коју другу личну карактеристику, али да су у већем ризику они који често мењају партнере или имају незаштићен однос са неким ко је често мењао партнере.

Доктор је рекао да је посебно опасан асимптоматски период у ком нема знакова болести, јер особа не зна да је заражена, а може бити преносилац. Чак и као давалац крви. Стефан је указивао на непоузданост брзих тестова на хив који се могу купити у апотеци и информисао да је тестирање могуће и у Бачкој Паланци, на епидемиолошком одељењу Дома здравља.

Доктор и Стефан знају много о овој теми, али ни наши ученици нису потпуно неупућени. Одговарали су спремно на већину питања која су им постављена. Надамо се да су предавања оставила довољно јак утисак на њих и да ће им помоћи да развију исправан став према заштити сопственог здравља.

школски психолог Санела Марковић

Posted in Новости, Oстали чланци | Leave a comment

Посета “Црвеног Крста”

IMG-647a266a3a12b4aba56b8e3b9a7cf5e5-V

У среду 17.10.2018. године волонтери Црвеног Крста посетили су нашу школу у склопу едукације о злостављању и занемаривању деце, породичном насиљу, злоупотреби деце на интернету и трговине људима. Из овог предавања научила сам и сматрам да сваки облик насиља треба оштро осудити и применити адекватне казне за починиоце исtих преступа. Нарушавање права на живот и срећно детињство сматра се обликом насиља које угрожава физички и психички развој детета . Породица би требало да буде окружење у којем дете добија све оно што му је потребно за нормално одрастање ,али нажалост то није увек тако. У таквим случајевима потребно је на време спречити сваки вид злостављања . Уколико до тога не дође, таква деца читав живот живеће  са великом траумом и осећањем ниже вредности. Поред овога у последњих десетак година,  са развојем интернета, све је већи број деце и људи који путем друштвених мрежа буду преварени и изманипулисани . Најчешћи случај код овог вида злоупотребе је сексуално злостављање .Треба на време деци скретати пажњу да не улазе у расправе и дописивања са непознатим особама јер врло често иза свега тога стоји невоља. Још једна појава о којој можемо често да чујемо јесте трговина људима. Она подразумева продају и куповину неке особе. Такве особе се искоришћавају употребом силе, претње и одузимања личних докумената. Основни циљ трговине људима је остваривање зараде. Људи су принуђени да просјаче, врше кривична дела или пружају сексуалне услуге. Постоје још многи видови искоришћавања када се говори о трговини људима. Треба да будемо свесни да жртве било ког вида насиља и злостављања: мушкарци,жене,дечаци и девојчице жртве су против човечности. Нису битне ни године, ни порекло,ни образовање, нити  било која друга особина јер нема правила. Зато је потребно да се подиже свест о овом проблему и да сви ми као друштво учинимо да оваквих ситуација буде све мање.

Николина Вујовић 1-4

Posted in Новости, Oстали чланци | Leave a comment

“Срце”

IMG-2395b35942766506a3d4610cfaedd812-V (1)

Сваког од нас понекад живот заболи јако, али знамо ли заиста како је онима који живе у мраку предуго и једини излаз који виде јесте да одузму себи живот? Волонтерке центра за пррвенцију самоубиства из Новог Сада, две студенткиње психологије, дошле су 3. октобра да нам испричају причу о патњи, о саосећању, о заблудама, о храбрости и великом срцу.

Кроз своја искуства у раду са особама које баш од њих траже подршку у оним најмрачнијим тренуцима, оне су научиле да слушају. Чуле су их. Чуле су да самоубиство није тек импулсиван чин,  да се често дуго боре,  премишљају, ломи се у њима та одлука данима, недељама, месецима, да жене чешће покушавају а мушкарци чешће извршавају суицид, да  они који најављују не значи да неће то и учинити, да они који су покушали једном не значи да ће и други пут. Чуле су да универзални разлози за самоубиство не постоје, јер је поента у начину сагледавања ситуације, оно што је за неког трауматично искуство за другу особу  је тек мали стрес. Питати некога да ли има суицидалне мисли неће особу нагнати на то дело. Питати морамо да бисмо знали и питати морамо ако нам је стало, а тако и њима стављамо до знања да нам је стало, што је већ малецно светло у мраку,  једна искра наде. Можда не можемо да их разумемо јер нама је живот тренутно  светиња (што не значи да ће увек бити тако), али можемо да саслушамо, без осуђивања, без умањивања важности проблема, без убеђивања да разлога нема, да ће проћи…

А шта онда треба да кажемо? Немојмо се успаничити, већ само саслушајмо  шта им је на болном срцу, па онда рецимо:Ту сам за тебе. Ту је и Срце. Постоје људи којима је стало. Неки од њих могу да ти помогну да решиш проблем. Размисли још једном, да ли желиш заиста да нестанеш заувек или само желиш да нестане бол?

Број телефона центра “Срце” је 0800 300 303 и отворен је сваког дана од 17 до 23

Санела Марковић, психолог

Posted in Новости, Oстали чланци | Leave a comment

Општинско такмичење у стоном тенису

Processed with VSCO with  preset

Наша школа већ по традицији постиже велике успехе на разним спортским такмичењима (женски фудбал, кошарка, стони тенис, Уличне трке,…). Тако  и ове школске године од самог почетка стартујемо са успесима. Први успех забележио је ученик Никола Ђуран који је оправдао своје учешће на општинском такмичењу у стоном тенису.

После одиграних шест утакмица и исто толико победа, освојио је заслужено прво место. Замолили смо Николу да нам одговори на неколико питања:

ЕKО: Да ли си се посебно припремао за ово такмичење?

Никола: Припремао сам се, али не толико пуно. Веровао сам да ћу бити први, више се припремам за Окружно такмичење које следи.

ЕKО: Значи био си сигуран у себе? Ниси осећао трему и притисак пред такмичење?

Никола: Па био сам сигуран, знао сам да сам фаворит. Али није било баш тако лако, играо сам најбоље што сам могао, тако да није било пуно проблема.

ЕKО: Да ли се плашиш противника на окружном такмичењу и каква су твоја очекивања?

Никола: Наравно да се плашим, код мене су увек очекивања највећа. Доста је јака конкуренција. Има пар играча који су ме добијали, али од тада сам доста напредовао. Играм без оптерећења јер не улазим као фаворит, а то би могла да буде моја шанса против осталих играча. Верујем да могу да будем изненађење на том такмичењу.

Никола је ученик IV-3 и од своје десете године тренира стони тенис. Такође је нагласио да му је жао што нема ко да га наследи, јер је једини ученик у нашој школи који игра стони тенис. Због тога је могао да представља школу само у појединачној конкуренцији. Заједно са својим ментором проф. физичког васпитања Југославом Родић, показао нам је да само труд и вера у себе могу да донесу најбоље резултате.

Ми им желимо много успеха и среће на даљим такмичењима.

Разговор за ЕKО водила Ана Вјештица, IV-3

Posted in Новости, Oстали чланци | Leave a comment