ПРИЧАЈ, СЛУШАЈ И РАЗУМИ

komunikacija
Kомуникација је битан фактор у успостављању међуљудских односа. Било да је у питању брачни, пријатељски, породични, пословни или однос између ученика и професора, твој начин комуницирања говори доста о теби и твојим намерама.
Поред тога што мораш да бираш адекватне речи, реченице и фразе, исто тако је битна и твоја невербална комуникација. У току разговора потребно је пазити на држање тела. Уколико је твој став према саговорнику млитав и ако имаш погнуто држање тела, а уз све то тело ти је усмерено у страну, показаћеш незаинтересованост, ниско самопоуздање и мањак енергије. Све насупрот тога је пожељно у комуникацији. Усправно држање тела и заузимање лицног простора, говори доста лепо о теби. Свако би волео да одржи комуникацију са особом која има самопоуздање и из које излази ведрина. Покрети рукама и отворени дланови помоћи ће супротној страни да схвати да си отворен за пријатељски однос.

Постоје три врсте понашања у комуникацији са људима:
1. Пасивно понашање
2. Агресивно понашање
3. Асертивно понашање
Овога пута, посебан акценат ставићемо на само једну од те три ставке, а то је асертивно понашање. Главни показатељ овакве врсте понашања је самопоуздано изражавање себе уз уважавање других. Циљ јесте самопоштовање и поштовање твог саговорника. Потребно је пазити на то да у току разговора не користиш такозване ТИ-ПОРУKЕ- “Ти никада не размишљаш о својим поступцима.” На овакав нацин се затвара комуникација, буди се инат код саговорника и подстиче се сукоб. Kод асертивности се ставља акценат на твоје мишљење и на твоја осећања. Уместо да кажеш: “Много си ме повредила, постала си веома безобразна.”, рећи ћеш: “Осећам се лоше због онога сто си рекла.” Ни асертивно упућивање и примање критике није толико једноставно. Док упућујеш критику користи ЈА-ПОРУKЕ. Оне се састоје од тога да усмераваш речи на твоја осећања и твоје мишљење. Тако подстичеш сарадњу и отвараш комуникацију. Јер, саговорник се неће осећати нападнуто и пожелеце да са тобом прича о томе и са задовољством ће те саслушати.
sendvic“Сендвич критика” је једна од најуспешнијих упућених критика у комуникацији. Прво што треба да урадиш је да похвалиш личност особе код које си увидео непожељно понашање. Затим се даје критика на исто то понашање, а за крај дајеш предлог како да то исправи. Циљ јесте да се критика “упакује у шарени папир”, а да притом саговорник схвати своју грешку. Што се тиче асертивног реаговања на критику, много је лакше него је упутити. Написаћемо ти четири врсте асертивног раговања на критику и дати ти примере за њих: уколико се СЛАЖЕШ са особом која ти упућује критику, признај да си погрешио- “У праву си, нисам урадио како ми је речено.” Ако се ДЕЛИМИЧНО слазеш са тим- “Да, просуо сам, али то не знаци да сам смотан.”; АСЕРТИВНО РАСПИТИВАЊЕ- “Шта те тачно нервира код мене?”; и оно најбитније и најчешће, када се НЕ СЛАЖЕШ са соговорником- “Не слажем се, мислим да…”

Оно што нас највише занима јесу технике активног слушања, које су у данашње време у заједницама, знатно ослабиле.
Охрабривање ће подстици саговорника на даљу причу, исто колико и позитивно вредновање (давање похвала тој особи). Ситни подстицаји (аха, да, мхм,…) даће му до знања да желиш да настави са причом. Емпатија је јако битна, јер она подразумева препознавање и разумевање осећања друге особе. На крају разговора пожељно га је резимирати јер тако це саговорник увидети да ли си га слусао и да ли си разумео све што је рекао.
Kада смо већ код НЕ слушања потребно је нагласити да је то убица комуникације. Ни саветовање саговорнику шта и како треба да уради није пожељно. Довршавање реченица ће га ставити у непријатну ситуацију јер ће стећи утисак да ти преузимаш причу. “Јао, тако је и мени једном…” је најнепожељнија реченица коју сви, можда чак и несвесно, користимо. Непотребна су и силна и узастопна питања, константно прекидање саговорника, јер све ће се претворити у саслушавање. Моралисање је, по нашем мишљењу а и по мишљењу многих психолога, радња која ће саговорника у потпуности затворити да и оно што је зелео да ти каже, неће ти рећи.

Зато је понекад најбољи избор само активно саслушати шта друга страна има да каже. У већини случајева то је оно што му је највише потребно. Ако пожели да му даш неки савет или да додаш неки коментар на његову причу, рећи ће ти сам, а ти ћеш постати пожељна особа за даљу комуникацију са другим особама.

Kатарина Ватраљ III-3
Ана Вјештица III-3

Advertisements
This entry was posted in Упознај себе!, Oстали чланци. Bookmark the permalink.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s