Кладим се да сте један од оних родитеља који мисле да њихово дете не би никад ушло у свет дрога, али ево вас, читате овај чланак, дакле-свесни сте да је важно бити увек корак испред и имати праву и аргументовану информацију ако до немиле ситуације ипак, неким случајем, дође.
Наша деца живе у времену када је један џоинт свега неких 400 динара далеко од њих, када млади верују да постоје лаке дроге и када се апатија и пасивност могу сећи у ваздуху. У таквој атмосфери млади лако посегну за лаким и брзим начинима доласка до доброг расположења. Инстант радост. Императив да увек морамо бити позитивни намеће инстант решење у виду цигарете, таблете или праха…
Нажалост, тако стоје ствари и не мора постојати ниједан други ризичан фактор да би дете одлучило да проба психоактивну супстанцу. Ако притом постоји још и притисак вршњака, емоционални проблеми, психичка лабилност, слаб карактер, фрустрациона нетолеранција, отуђеност од породице, недостатак подршке и слични услови, ствара се погодно тло за развитак зависности.
Битан фактор могу бити и сами родитељи као и њихов став према цигаретама, алкохолу или таблетама за смирење. Није то исто, рећи ће многи. Тачно је да су то легалне супстанце и да их не можемо назвати дрогама, иако изазивају бројне негативне последице. Међутим, или јеси или ниси ЗА психоактивне супстанце, сасвим је једноставно. Порука коју шаљемо својој деци јесте: не можеш сам, треба ти нешто споља да те смири, орасположи и доведе до циља.
Коју поруку онда треба да пошаљемо? Сва осећања су природна и не можемо очекивати да увек будемо срећни и пуни енергије. У реду је бити тужан понекад. У реду је бити љут понекад. Изрази емоцију на прихватљив начин и гурај даље до неке нове, праве, само твоје радости. Можеш ти то.
Друге превентивне мере су редовно праћење понашања детета: какав је успех у школи, како и са ким проводи своје слободно време, како се осећа, има ли неки проблем. Разговарајте са дететом и понудите помоћ и подршку у решавању проблема, пре него што они крену сами да их решавају на погрешан начин. „ Када сам узео спид имао сам 100 проблема, а када је прошло дејство имао сам их 200.“
Подстакните дете на квалитетно провођење слободног времена, што личним примером, што примером друге деце која у спорту, уметности или нечем трећем проналазе свој мир и своје усхићење. Толико је безбедних начина за добар провод, зашто би ризиковали своје здравље на овај начин? Природна радост се не може мерити са вештачки изазваном, упркос чињеници да је вишеструко слабија. Креирати дешавање, бити потпуно свестан тренутка, доживети га свим својим чулима, памтити га јасно и дуго, то је оно право. Реално.
Разговор и прича о самим дрогама треба да иде у смеру искреног, јасног и комплетног информисања, без фокусирања на застрашивању, док се пријатни доживљаји ( који заправо и јесу замка) изостављају. Овакав приступ изазива сумњу према негативним последицама употребе дрога и ствара контра-ефекат. Пробајте приступ ЗА и ПРОТИВ ( нпр. Шта мислиш да ли је опасно једном пробати дрогу?) и спремите добре аргументе и контра-аргументе. Наравно да нећете прихватити опцију ЗА , али самим тим што дајете избор и дозвољавате изношење сопственог мишљења стичете њихово поверење и у таквој атмосфери ће ваши контра- аргументи оставити утисак и имати значајан ефекат.
Водите рачуна да дете буде упознато са врстама, дејством и дуготрајним последицама коришћења психоактивних супстанци у школи, на предавањима или кроз многобројне брошуре. Што више информација буду имали, мања је вероватноћа да ће се упуштати у ризик. Изаберите информације које се не базирају само на здравственом ризику , јер тинејџерима здравље углавном није у врху хијерархије вредности, поготово ако дотад нису имали значајних здравствених потешкоћа.
Како препознати да дете узима дрогу? Иако није сасвим једноставно јер се многи од симптома могу јавити и као пратиоци пубертета, постоје нека сумњива понашања. То могу бити изненадне промене расположења( од депресивности до напада гнева), губитак интересовања за школу, пријатеље, хобије, губитак апетита, проблеми са спавањем( периоди поспаности или несанице), повећани захтеви за џепарцем или нестанак новца и вредних ствари из куће. Неуобичајени мирис одеће, трагови употребе у соби( таблета, џоинт или чак шприц)
И шта сад? Важно је савладати првобитни шок и не реаговати импулсивно. Најпре треба да проверите сумњу тако што ћете попричати са брачним партнером, одељенским старешином и наравно са својим дететом. Поставите му директно питање, без агресије и претњи. Морате бити спремни на негирање, у том случају немојте дужити расправу већ захтевајте тестирање на дрогу, да бисте се смирили и били сигурни да ли дете говори истину.
Уколико дете призна или је ухваћено на делу, најпре треба да разговарате о разлозима и да се интересујете за дететова осећања и опште стање. Распитајте се од када то траје, колико је учестало, коју врсту дроге је узимало. Дајте до знања да сте спремни да помогнете да превазиђе проблем, покажите бригу и љубав уместо пуке осуде и разочарања, колико год тешко то било. Идите заједно до психолога или саветовалишта.
Казна коју ћете дати треба да буде пажљиво бирана јер често родитељи гурају дете у још лошије емотивно стање, отуђењем од свих и сваког, одузимањем свих облика дружења и комуницирања. Појачана контрола ће у већини ситуација бити сасвим довољна казна. Фокус треба да буде на јачању односа са дететом, отклањању узрока и успостављању јасних правила понашања. У тежем случају биће потребна здравствена подршка и пуно времена и стрпљења да би дошло до излечења. Породица је кључан фактор подршке у терапијском процесу јер младом зависнику је прекопотребно да родитељи верују у њега и његову снагу и моћ да изађе из тог зачараног круга.
психолог, Санела Марковић
ЕКО 