Ах, та љубав. Има стручњака који су се одважили да дефинишу ову емоцију и јасно јој одреде ивице, ћошкове, боју и остале карактеристике, али ја знам да је то једна потпуно индивидуална стварчица и не може нико да ми каже „ То није љубав!“ ако ја осећам да јесте. Мислим да би се већина тинејџера сложила у овоме са мном. Добро је знати, за почетак, како размишља просечан тинејџер о овој теми. Заправо, он не размишља. Њему не требају дефиниције , мудрости, савети, дебате и филозофирања. Њему је потребно да родитељи без даљњег прихвате да је у питању љубав, а то је једна велика животна ствар, сложићемо се сви.
Романтични односи су у адолесценцији јако важни јер задовољавају једну од базичних људских потреба а то је потреба за припадањем. Такође, доприносе развоју идентитета младих особа, утичу на развој самопоуздања, уче их социјалним вештинама, извор су духовних и телесних задовољстава, а у случају неузвраћене љубави имају важну улогу развитка фрустрационе толеранције.
Прва, али највероватније и свака друга љубав вашег тинејџера биће за њега велика као Хималаји и ви ћете хтети да га утешите тако што ћете рећи: „ То ти се сад тако чини, а то је у ствари једна тривијалност, ситница којој ћеш се смејати за који годину“ Ово је још блага, одмерена варијанта. Грубља и чешћа варијанта “ Шта ти знаш шта је љубав у тим годинама“. Ауч, то тако јако боли. Фаталност коју они каче свакој љубави је нешто што је карактеристика већине адолесцентних романтичних осећања и умањивањем значаја тих емоција губите њихово поверење, а они имају осећај да губе ваше разумевање и онда крећу проблеми и удаљавање. Наравно да нећете подгревати тезу да је ствар судбинска, али сложите се да је непоновљива, да свака та веза емотивно формира вашег тинејџера и треба је озбиљно схватити, искористити драгоцену прилику да будете присутни у том дешавању.
Много слушати , а мало причати- права је девиза. Показати интересовање за осећања, дешавања, за саму особу која је објект љубави, за начин на који комуницирају, за врсту и ниво везе. Све то треба да буде природно отварање душе а не полицијско испитивање осуђеника под рефлекторима. Причали смо у претходним текстовима о активном слушању, које у овој теми посебно корисно. Избегавајте да дајете савете осим ако тинејџер тражи или процените да се налази у некој опасној ситуацији. Ако дајете савет нагласите да је то ваше виђење ствари, активирајте развој њихових личних видика, идеологија и вредности. „Како ти замишљаш праву особу?“ „Шта мислиш због чега се осећаш тако поред њега/ње?“ Ако је комуникација пре овог „грома из ведрог неба“ била добра, не би требало да буде тешко водити овакве разговоре. Ако није, никад није касно да почнете. Један тата који је дошао због ћерке која је попустила у школи, на мој предлог да разговарају о момку, рекао је:“ Добро то, али прво школа, мора да реши те оцене.“ Шта је ту прво, а шта друго? Попуштање у школи је било последица заљубљености, наравно, стога се не можемо бавити уклањањем симптома, а да игноришемо узрок.
Добро је док је „момак из села и добре породице“, а шта се дешава уколико се противите вези? Сматрате да то није права особа за вашег тинејџера из различитих разлога и желите да прекинете то моментално? Причате најгоре о тој особи, браните виђања, контролишете контакте….Решили сте да ствар узмете у своје руке, међутим, не иде то тако. Овакви потези ће највероватније још више да зближе пар, забрањена љубав ће добити додатну сласт а ви ћете изгубити сваку коминикацију са вашим дететом и добити још гомилу проблема који ће се низати. У оваквим ситуацијама треба посебно опрезно и вешто комуницирати, уколико су ваше сумње оправдане и потпуно реалне (добро се запитајте да није случајно синдром- Нико није довољно добар…), потребно је индиректно ставити до знања тинејџеру да греши, довести до самоспознаје и навести на праву одлуку. Не можете уместо њих, могу уз вас или без вас.
Проблеми данашњих тинејџера слични су проблемима које смо ми имали у њиховим годинама, али постоје и неке специфичности на које би требало обратити пажњу. Интернет. Инстаграм. Императив да буду савршени каквим се представљају на својим профилима спречава их да буду рањиви, да се предају другом бићу, што заправо и јесте суштина љубави. Тај хендикеп који велики број тинејџера има прави проблем у старту. Два млада бића која се свиђају једно другоме месецима не могу да створе везу јер се плаше да покажу слабост. Онда се врте у потпуно непотребном и исцрпљујућем кругу званом: Иди ми, дођи ми.
Тај исти интернет мења начин на који они комуницирају, пуно је лажног представљања, искривљених порука, гласина, обмана јер је контакт махом виртуелан, индиректан, посредан. Нико не зна ништа , а сви знају сваког. Они јако добро знају да искритикују ту исту сцену, а сами су део ње и не престају да глуме. Када се нађу у директној комуникацији, они су у конфликту- бити прави ја или наставити причу виртуелног ја?
Ако успеју да превазиђу проблеме у комуникацији и створе везу, могу да се јаве друге муке: проблем љубоморе и посесивности, конфликт: сигурност или слобода, пасивно-зависне везе, емоционално насиље у вези,…Ако сте упућени у дешавања и комуницирате са дететом можете му помоћи да реши ове проблеме или га упутити психологу да потражи стручну помоћ.
Посебан проблем се јавља код раскида везе. Просечан тинејџер генерално трагичније схвата раскид од зреле одрасле особе. Они прилично пуно улажу у везу, она постаје стожер њиховог света и када се то сруши имају осаћај да немају за шта да се ухвате. Посебан проблем се јавља код младих који немају нека специфична интересовања, хобије и животне циљеве. Због тога је управо кључна подршка родитеља. Искрена, топла и сигурна подршка без очитавања лекција типа:“ Јесам ти рекла да није за тебе“ или тешења типа: “Није то ништа, шта те све чека у животу“ Просто, срце је сломљено и јако боли, хоћете ли га даље ломити језиком неслушања и неприхватања или ћете помоћи да се састави? Тинејџери са лабилном личношћу су склони да постану депресивни због раскида везе од свега месец дана. Раскид може да буде толико снажан атак на самопоштоваање да код неких може да изазове чак и суицидалност. У питању је снажан осећај губитка а они немају развијене механизме за борбу против таквог стреса, поготово ако је у питању први пут. Будите на располагању за разговор, слушајте, интересујте се за њихова осећања, проводите више времена заједно, подстакните их на различите активности које ће им подићи енергију , али дозволите и да тугују, тугујте заједно са њима, сваки губитак треба време за туговање, не можете прећи преко тога као да се ништа није десило.
О љубави се не може причати а да се не осврне на сексуални аспект романтичних односа. Сексуално васпитање би требало да буде део свакодневног васпитања, природни наставак једног здравог односа поверења. Истраживања нажалост показују да се млади највише информишу о сексу из прича са вршњацима или из медија, док је код куће то још увек за већину породица табу тема. Не би требало избегавати причу о сексу, колико год непријатна она била. Неки родитељи купе детету књигу на ту тему и само оставе у собу. Ок, имаће проверене информације, али суштина је у интеракцији, двосмерној комуникацији, осећању међусобног поверења и разумевања, топлом и искреном односу родитеља и детета. Суштина је да не постоје забрањене теме и да је породица сигурна лука, уточиште, једини ослонац на који можеш увек рачунати.
Код девојчица је посебно значајан проблем првог сексуалног односа, честе су дилеме око тога када је право време. Иако физиолошки сасвим зреле, оне су емотивно доста дуго незреле за сексуални однос, чак и у средњој школи. Међутим, потпуно је индивидуално када ће доћи прави моменат, али је сасвим сигурно да би то требало да буде из љубави. Први сексуални однос може да утиче на будуће понашање и ставове према сексу и романтичним односима уопште и зато је битно да то буде пријатно искуство са особом према којој се осећа наклоност. На родитељима (обично мајци ако је у питању женско дете и обрнуто), јесте да укаже на све то, као и на начине заштите и психичке припреме за тај корак у вези. Онда губитак невиности неће бити шок, срамота, неверица и грозота. Да ли заиста желите да се ваш тинејџер осећа као да је учинио нешто зло или желите да пошаљете поруку да је секс саставни, интимни али потпуно природни део љубавног односа?
Да ли је уопште могуће ставити тачку на овакву тему? Љубав је једна бескрајна прича која има лепа и ружна поглавља, странице које бисте најрадије искидали, феноменалне наслове, незаборавне хиперболе, предуге реченице и оне које никад нисте изговорили, а требало је…Причајте својој деци о својим љубавима, препоручите добар роман или књигу љубавне поезије, научите их да изразе емоције на различите начине, дајте позитиван пример брачне љубави, помозите им да се снађу у овом збуњујућем лавиринту и да уживају у плодовима овог узвишеног осећања.
Санела Марковић, школски психолог
ЕКО 